Subota, 27.05.2017 u 7 sati krenuli smo na izlet, prema planu i programu PD Hrastnik. Predsednik društva Vojko nas je detaljno upoznao u kojem pravcu Slovenije idemo i šta čemo ovom prilikom vidjeti i upoznati taj deo Slovenije.
Prvo idemo u Mojstranu, a svrha je poseta slovenskog planinskog muzeja.
Drugo je poseta Planici, jedna grupa će pešice ići u Tamar a druga – najhrabrijih pet idu na zipe-line.
Za kraj je dogovoren ručak u Kranjski Gori.
U Mojstrani je napravljena kava-pauza, uz poslastice koje nam stalno ponudi gospa Marjana. Nakon toga ispred muzeja nas dočekuje veoma simpatična vodička i daje nam osnovne podatke o osnivanju i otvaranju ovog muzeja. Kaže da je otvoren 07.avgusta 2010 god., tačno na 115.godišnjicu Aljaževega stolpa na vrhu Triglava. Ovaj muzej, vjerodostojno prikazuje događaje u slovenskim gorama, lepote i vrednosti. To je stalna postavka i priča koja ima oko 2000 eksponata, od toga 450 predmeta a ostalo su original fotografije i reprodukcije.
Na mene su poseban dojam ostavile priča o mladom lovcu i slovenske koče. O lovcu kojeg je ranjeni medved napao i odgrizao mu deo čeljusti. Te povrede je preživeo i dočekao svoje 61 god. kad je umro u bolovima, a jeo samo tečnu hranu.
Koče, za mene posebno interesantna tema. Šta su i kad su nastale? Prva koča napravljena je 1871 god. u Triglavskom pogorju. A sada ih ima oko 170. Pravljene su iz praktičnih razloga, da se sastaju planinci i kroz priču prikupljajo podatke o gorama i uslovima posete tim gorama.
Kratak odmor i idemo u Planicu. Tu se razdvajamo. Najhrabrijih 5, Vojko, Frida, Renata, Zvonka i Tone pripremaju se za pionirski pohod dokazivanja hrabrosti. Naravno raste adrenalin ipak se treba sajlom spustiti i nihati nekoliko stotina metara. Zipe-line za njih je bilo veliko iskustvo a za nas brižno isčekivanje da se spuste živi i zdravi.
Ostali su krenuli u Tamar. Neki su se peške vratili u Kranjsku Goru. Tamo smo po dogovoru se našli u gostioni. Po završetku kosila i naravno pijače, krenuli smo u pravcu Hrastnika.
Mišo Damjanovič